Operacija Podizanja Kapaka: Moj Primer i Iskustvo Od A Do Š

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija podizanja kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila operaciju, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži 'zakucanu' gore. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, nije. Nos sam operisala zbog devijacije septuma još u 23. godini - razbila sam ga padom sa klupe na beton kao dete. To sam morala da rešim. Kapci, međutim, su bili druga priča. To sam htela oduvek. I odlagala sam.

Moj Izbor Hirurga: Dugogodišnje Poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih 9 godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije bilo samo zbog dugogodišnjeg poverenja, već i zbog toga što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu tome, odugovlačila sam.

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, kao privremeno rešenje da se malo otvori pogled. Oba puta mi je iskreno rekla: 'Niti služe da podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka'. Bila je u potpunosti u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto Delim Svoje Iskustvo o Podizanju Kapaka

Kad sam zakazala, po običaju, 'trubila sam okolo' šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama. Čućemo iskustva, savete, upozorenja… Ispostavilo se da sam potpuno u pravu. Čim sam progovorila, odjednom je progovorila čitava masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće o tome javno da pričaju.

Naravno, to je njihovo pravo, kao što je i moje pravo da budem pristalica otvorenog dijaloga. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces Podizanja Kapaka: Konsultacije, Cena i Anestezija

Proces podizanjem kapaka počinje konsultacijama. Na tim konsultacijama hirurg pažljivo pregleda vašu situaciju, sluša vaše želje i objašnjava šta je sve moguće uraditi. To je ključan korak za izgradnju zajedničkog plana.

Vrlo je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

1. Da li je bolno?
Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati i peckati, ali zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

2. Koja je cena?
Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je negde oko 1000 evra, mada se računa na možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom oko 200 evra više. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih okvirnih cifri, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, a neko sve uračuna u jednu cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.

3. Kako se izvodi anestezija?
Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekici koji vas opuste i omoguće da vreme brže prođe. Za one koji su izrazito plašljivi i kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, postoji opcija rada u analgosedaciji. To ja zovem 'malo vas ošamute i ničega se ne sećate'. Ova opcija zahteva i doplatu za anesteziologa.

Moj Dan Operacije i Oporavak

Na dan operacije, čudila sam se sebi. Inače, na sistematskom smrznem se od straha zbog vađenja krvi, isto je i sa zubarom. Očekivala sam hladne ruke, drhtavicu… I ništa od toga. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to bila privilegija što svog plastičnog hirurga poznajem skoro 9 godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Jednostavno sam to znala. A to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta drugo. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Operacija traje manje od sat vremena, dakle veoma brzo. Kući sam otišla odmah. Išla sam gradskim prevozom. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez ikakvog razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se slobodno kretala po gradu. Niko me nije gledao čudno. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, ali i od samog organizma.

Već nakon 2-3 dana našminkala sam sve sem očiju i krenula da obavljam svoje obaveze. Nakon 7 dana skinuti su konci, a nakon 10 dana ja sam sa punom šminkom snimala sadržaj za društvene mreže. Tog 10. dana od operacije snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner bez ikakvih prepreka.

Dugoročni Rezultati i Razmišljanja

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je normalan deo procesa podizanja kapaka. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje sam upoznala, a radile su operaciju pre par godina, čak i kada se zagledate, ne vidi se skoro ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam. One se začas prekriju šminkom. A spuštene kapke, sa viškom kože, nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom. Ožiljak učinim nevidljivim, a prethodni problem je nestao.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, taj će ići na podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlaziće na razne neinvazivne tretmane. Lice nastavlja da živi svoj život i vremenom se menja. Retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija kapaka.

I, na kraju, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se 'glupirala' s nitima i tehnikama šminkanja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao 'izubijani vanzemaljac' veoma dugo. Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. I to je bilo ono najvažnije.

Moj primer je samo jedan od mnogih. Nadam se da će vam moje iskustvo sa podizanjem kapaka pružiti korisne uvide i ohrabrenje ako razmišljate o ovom koraku. To je lična odluka, ali informisana odluka je uvek najbolja odluka.