Putovanje u Tajland - Bangkok i Patong Beach na Phuketu

Dok su još utisci sveži, evo malo da ih podelim sa vama. Možda se nekom posreći da ode pa nađe neki koristan savet ovde.

Druga polovina januara: Bangkok i Patong Beach na Phuketu

Tehnikalije oko logistike i puta

Za Tajland je potrebna viza. Ambasada ili konzulat u Beogradu ne postoje (edit: otvoren konzulat u Beogradu 2017. godine na Gundulićevom vencu br. 6), pa se po istu mora u Zagreb. Da ne bi cimali sami, možete uplatiti agenciji da vam to odradi za 45€ (neću reći koja je, ali specijalizovana je za to). Potrebno je da odnesete pasoš, relativno noviju sliku, pare, rezervaciju karte i da popunite neki obrazac. Sve se završi za par dana i manje-više je formalnost, tako da nema potrebe da jurite sa tim nekih 15-ak dana pred polazak.

Karte i let

Kartu sam rezervisao preko Etihada, po ceni od 550€ na relaciji Beograd - Abu Dhabi - Bangkok (vezani letovi). Etihadov avion jedini leti (iako možete i preko Air Serbije uzeti). Preporučujem da uzmete vezane letove jer su sigurnija varijanta nego da zbog 50 evra kombinujete, pogotovo sa nekim indijskim i sl. kompanijama.

Let sa A319, solidno opremljenim, klopa odlična, entertainment centar Etihada sasvim lepo snadbeven novijim filmskim naslovima, muzika onako. Hrana je bila sasvim dobra: fussili sa kremom od pečuraka i parmezanom, šopska salata i neki kolač sa orasima u kremu od vanile. Let traje oko 5-5.5 sati.

Transfer na aerodromu u Abu Dabiju je bio samo sat vremena, što je bilo malo rizično jer Terminal 3 je ogroman. Trebalo mi je jedno dvadesetak minuta hoda uz standardnu kontrolu. Srećom, avion za Bangkok je kasnio.

Do Bangkoka se leti sa Boingom 777-300ER, razumno udoban, hrana ok. Let je spor malo, truckav zbog čestih turbulencija uglavnom iznad Indije (isti slučaj bio u povratku), ali ništa ekstremno. Let traje oko 6-6.5 sati.

Dolazak u Bangkok

Etihad leti na Suvarnabhumi (BKK), glavni i najveći aerodrom u Bangkoku. Prva stvar koju morate uraditi je njihovo imigraciono. Bangkok je jedan od najvećih turističkih centara koji uglavnom ulaze preko BKK, koji opet spada u prometnije aerodrome u svetu, pa budite spremni na duuuugo čekanje u redu.

U avionu će vam podeliti kartice sa podacima za imigraciono i obavezno ih popunite pre nego što stanete u red jer vas bez toga neće pustiti. Sigurno je trebalo oko sat i po vremena prvo da dođem do imigracionog, a onda da dođem na red. Posle leta od 12 sati, poslednja stvar koja mi je trebala, ali neizbežno.

Kada to napokon prođete i uzmete stvari, izlazite na nivo 2 (aerodrom ima 4). Prva stvar koja vam treba je menjačnica ili ATM, jer na Tajlandu nema plaćanja dolarima i evrima - samo njihova valuta (baht, BHT).

Menjačnica ima na svakom koraku i manje-više su sa istim kursom. Kurs za evro je varirao za vreme mog boravka od oko 39.5, pa je posle pao na 38.5, ali u tom rangu je (1€ = 39 bahta). Ako menjate veću količinu, recite im da malo prošaraju banknote, da ne daju samo hiljadarke. Iako, osim taksista, niko ne pravi problem zbog toga. Čak su mi vratili kusur 993 bahta za vodu od 7 bahta bez gunđanja.

Taxi u Bangkoku

Nikako ne uzimajte taxiste na divlje, tj. na pogodbu. Na nivou 1 imate dva izbora: taxi ili Airport Rail Link. Kada se spustite na nivo 1, samo pogledajte ka izlazu i videćete veliki broj taxija koji stoje ispod brojeva i videćete neki automat gde ljudi prilaze i dobijaju neke kartice. Na toj kartici se automatski generiše broj stajališta taxija i ime vozača. Sa tom karticom idete do tog broja što ste dobili i pokažete taksisti (ali mu ne dajete karticu - zadržite je u slučaju da pokuša da vas zavlači vozeći naokolo ili pokuša da se dogovori van taximetra).

Ako ste aktivirali njihov broj u ovom trenutku, imate internet, tako da komotno uključite Google Maps i pratite gde vas vozi. Inače, slabo pričaju engleski (osim brojeva).

U zavisnosti od destinacije, izguglajte kolika je otprilike cena do kraja u koji idete. Morate uračunati neku aerodromsku taxu koja se dodaje na taximetar (od 50 bahta) i putarinu koja izađe oko 120 bahta (valjda, ne sećam se tačno). Do Sukhumvit (Nana BTS stanice) otprilike bi trebalo oko 350-400 bahta sve ukupno da izađe, u zavisnosti koji Soi ste izabrali i tačan hotel, i kolika je gužva bila (a gužve i zastoji mogu biti nenormalni - totalni kolaps).

Alternativni način prevoza: Airport Rail Link

Ovo je, recimo, način koji ću ja praktikovati ubuduće. Naravno, kada čovek dolazi prvi put i nije upoznat sa sistemom Skytraina (BTS) i metroa (MRT) i nema makar minimum znanja o gradu i gde je šta, ume da bude zbunjujuće.

U principu, može se preko neta, kada se jednom izabere hotel i deo grada, izučiti linije. Ko je jednom koristio metro u nekom gradu, u principu zna kako stvari idu, a bangkoški je jako jednostavan jer ima 2 BTS linije, jedan AirLink i jedan MRT metro.

Dakle, na nivou 1 se prati onaj znak, prođe se kroz neki manji prolaz i nađu se pokretne stepenice koje vode do Airlinka (City Line). Kao što vidite, imate šalter levo gde kupujete karte koje su u obliku tokena. Potrebno je samo znati koja stanica je potrebna. Ako vam hotel nije na liniji Airlinka, verovatno će vam trebati ili presedanje na stanici Makkasan za MRT (35 bahta) i stanicom metroa Phetchaburi, ili da idete na poslednju stanicu Phaya Thai (45 bahta) gde je ukrštanje sa BTS sistemom.

Veći deo Sukhumvit (Soi-ja) je pokriven ovim sistemom. Odatle nadalje, u zavisnosti gde idete, trebaće vam verovatno jedna karta u rangu od 15-60 bahta.

Prednosti i mane javnog prevoza

Prednost ovog načina je nezavisni šinski sistem, imun na gužve koje zaista mogu biti neverovatne (za koje je zakrčenje Gazela Sajma i Autokomande crtani film). Samim tim, trebaće vam manje vremena, a vozovi su klimatizovani i čisti.

Problem može biti što je i u ovim sistemima tada gužva, pa ako se ne smestite lepo, putovanje sa koferima može biti malo nezgodno. Još jedan problem je što deo ipak morate preći peške, a kada ste novajlija, može biti grešaka i ponovnih pokušaja dok se ne nađe hotel (koji je često ulazom u sporednim uličicama). Taxi, sa druge strane, uglavnom doveze ispred ulaza.

Dakle, za prvi dolazak u Bangkok, bolje uzeti taxi.

Bangkok - prvi utisak

Prva stvar sa kojom ćete se suočiti je, naravno, klima koja je blago rečeno užasna dok se čovek ne navikne. Nije problem u temperaturi vazduha koja je bila oko 30-35°C tokom mog boravka, nego u zaista nečovečnoj vlažnosti vazduha koja je na mene delovala kao instant sauna.

Činjenica da dolazim iz zimskog perioda i iz oblasti kontinentalne klime, naravno, nije od pomoći. Aerodrom je klimatizovan, pre toga 12-ak sati klime u avionu - šok za organizam je neminovan. Samo sam izašao, došao do automata, provalio da sam gola voda, seo kao na neku klupu i vratio se da se umijem i presvučem majicu.

Oni voze kao Englezi - levom stranom (jako bitno setiti se toga kada prelazite ulicu). Instikt je instikt i nekako uvek čovek mahinalno pogleda suprotno, a to ne moram ni reći koliko može biti opasno. Dva puta sam skoro imao bliski susret sa branikom samo prvog dana.

Sledeća stvar - kada krenete ulicama koje su prepune (a u tim turističkim delovima su baš prepune), dobija se neki klaustrofobičan efekat jer trotoari koji su i pravljeni da se dva Azijata mimoiđu su nakrcani tezgama, kolicima sa hranom i sl., kombinovano sa nekim turistima (naročito starijim) koji misle da je kul šetati polako jedno do drugog i lagano ćaskati nogu pred nogu, domicilnom stanovništvu koje misli da je sasvim u redu kolicima za istovar robe malo dokačiti i šetače, rupama u asfaltu, sudovima sa tezgi koje se peru tu pored a voda opušteno zaliva po nogama šetača (većinom u papučama), izduvnim gasovima, gomile vozila, isparavanju znojavih turista...

Kao šlag na tortu dolazi miris i aroma rakova, ribe, nekih karakterističnih začina i aromatičnih jela. Sve u svemu, prvi utisak je bio u fazonu "JBT, šta mi je ovo trebalo?" Naravno, pogrešan, jer na sve to navikneš, a Bangkok retko koga ne pridobije kada padne veče.

Ishrana i cene u Bangkoku

Dugo vremena je Bangkok sinonim za jeftino. E, sad, ne sumnjam da za stanovnika Londona je to i dalje (ako se uzmu u obzir zarade i cene po londonskim pubovima i klubovima), ali za Beograd...

Prosečna zarada u Bangkoku je oko 400€ (zvuči vam poznato?). Naravno, da IT menadžer i gurač kolica na Khao San Road u zarađuju enormno različite cifre, ali prosek je tu - kao i u Beogradu. Samim tim, imaju srpske plate i, gle čuda, manje-više imaju i srpske cene.

Možete super klopati na ulici za 200 bahta (tj. oko 5 evra), ali pretvorite to u dinare i dobićete gurmansku pljesku + pomfrit + "Jelen" pivo, a možda i pretekne. Englezu smešno, Srbinu baš i nije. Ali hajmo od osnovnog:

• Voda koja se, naravno, kupuje košta po flašici (0.5l u 7-Eleven) oko 7 bahta u proseku (velika je oko 13-20 u zavisnosti od marke)
• Pivo (0.33l u konzervi) - 32-40 bahta
• Satay (tj. ražnjići od bilo kog mesa) - oko 20-40 bahta (jako malo, bez 2 nema svrhe ni počinjati, a da bi se najeli, treba još mada može ko voli da iskombinuje sa pirinčem - 2 komada pa izađe kao neki obrok)
• Sa morskim plodovima - oko 50 bahta
• Pad Thai (najpopularnije jelo na ulici) - može za 50-60 bahta neka skromna varijanta
• Mango with sticky rice - oko 80 bahta
• Razne palačinke - oko 40-50 bahta
• Cedjeno voće u flašici (~0.2l po slobodnoj proceni: nar, limeta, citrusi...) se prodaju na štandovima za 40-50 bahta
• Kesice voća se prodaju od 20-40 bahta (oljušteni mango, papaja